Đura Šefer - Srbija
Đura Šefer (1950, Ruma), profesor jugoslovenskih književnosti, piše poeziju i prozu za decu i odrasle; bavi se i satirom (pesme, priče, aforizmi). Umetnički pseudonim: Sremac.
Objavio jednu monografiju i deset zbirki pesama.
ВИЛИНСКА ПЕСМА ВИНСКА
(обрнута „пијана песма“, у огледалу)
ПРВА ПЕСМА ДРУГА ПЕСМА
Капљицом руменом Лозом Фрушкогорја
варљивом истином, крунишем главу,
Римљана знаменом, Фрушкина зорја
Пробовим вином – васкрсавам славу –
васкрсавам славу Пробовим вином
Фрушкина зорја, Римљана знаменом
крунишем главу варљивом истином,
лозом Фрушкогорја капљицом руменом.
Нас пар другара Винцем се дојимо
у мемли подрума о, судбо дивотна!
с маском пудара Грла појимо
на рубу разума, к’о барут сувотна,
к’о барут сувотна на рубу разума
грла појимо. с маском пудара
О, субо дивотна, у мемли подрума
винцем се дојимо! нас два другара.
Некада једра Машту дотакнула
тела усахнула, вилинска недра,
вилинска недра тела усахнула
машту дотакнула. Некада једра.
Летња је тама... Винског пенушца
Чежњиве виле, букте од помаме
без стида, срама, гроздови сунца.
без хаљке од свиле У загрљај маме
у загрљај маме. без хаљке од свиле,
Гроздови сунца без стида, срама
букте од помаме чешњиве виле!
винског пенушца! Летња је тама...
Косе расплеле, Ватрених бедара
жељама језде. у бурад урониле,
Руке им беле гроздастих недара
сипају звезде... пуцад откриле.
Пуцад откриле Сипају звезде
гроздастих недара, руке им беле...
у бурад урониле Жељама језде,
ватрених бедара. косе расплеле.
НАСТАВАК
ПРВА ПЕСМА ДРУГА ПЕСМА
Давно су сломљене Обљубљују видарке
бродића катарке... не љубе нас жене!
Не љубе нас жене – Бродића катарке
обљубљују видарке! давно су сломљене.
Точе нам „истину“ Пенушци варке
крвавих зора груди им прскају.
у славу вину Виле винарке
из царских двора. кикоћу, врискају!
Кикоћу, врискају Из царских двора
виле винарке, у славу вину
груди им прскају крвавих зора
пенушци варке! точе нам „истину“.
Грожђаном крви Вилински пламтимо
из златна кондира на ломачи лудње,
страшћу нас мрви ватром ватримо
зов винског свемира. разблудне жудње.
Разблудне жудње Зов винског свемира
ватром ватримо, страшћу нас мрви
на ломачи лудње из златна кондира
вилински пламтимо! грожђаном крви.
Цедимо чаше Винским пожаром
живота врења, к’о стари пудар
љубави наше наздравња нектаром
пијанства хтења... Дионис другар.
Дионис другар Пијанства хтења
наздравља нектаром љубави наше,
к’о стари пудар живота врења
винским пожаром. цедимо чаше.
Капљицом крвавом Виле виноградске
пијанства истином чаше испијмо,
плутамо јавом те лозе рајске
Пробовим вином. у част попијмо!
у част попијмо Пробовим вином
те лозе рајске – плутамо јавом –
чаше испијмо пијанства истином,
виле виноградске! капљицом крвавом!
Шифра: „ОНИ ВУКУ ВИНО“ (палиндром – читај уназад!)
УКЛЕТА МЕДУЗА
Од угљена вољах обрвице
и образе булкиних ватрења,
снеговите дојке невернице,
незаситих усана рај хтења.
Очију јој поноћних трептаја
жељан јавом, затрован љубави,
отимах се од трију Суђаја
а допадох – ђаволовој слави.
Ромеовска љубав жртву тражи,
младост луда у гресима грца.
Разапиње душу, бол ми снажи
Њеном кривњом – патња луда срца.
Где ли ми се скрила среће муза,
да и она развратница није?
Разум пије уклета медуза –
у неверству љубави се крије.
Некад вољах трептаје јој снене,
ход газеле, гибње грешна тела...
Остадоше само успомене
к’о Исуса живот ми распела.
Нема више пурпурних зорења,
блудних снова на смирају дана,
сладострасних ноћних помирења –
стиже старост болно смежурана.
