Branka Vojnović Jegdić - Crna Gora

Rođena  sam  u  Pljevljima. Živim  u  Podgorici.

Pišem  poeziju,  prozu,  haiku,  dječiju;  od  skora  i  aforizme,

Objavljujem  u  časopisima;  dobijala  sam  i  neke  nagrade.

Haiku  objavljujem  u  časopisima,  prevođena  i  zastupljena  u  nekoliko  antologija.

Objavila  sam  knjigu  poezije:  I  TAMO  ME  IMA

NIJE  TE  BRIGA

Nije  te  briga

za  travu  pogaženu,

Dok  nježna  i   ranjiva

 bi  da  se  uspravi

 poslije  tvog  bijega.

Nije  te  briga

za  potok  okrepljivi

što  lagano  se  bistri

 nakon  tvog  prolaska.

Nije  te  briga

za  srce  nečije

 u  parčad   slomljeno

 poslije  tvog  odlaska.

Nije  te  briga

Ti  samo  prolaziš.

TI  SI  BIO

Ti  si  bio  dio  djevojačkih  snova

 danas  s  pravom  kažem

 da  pripadaš  meni,

Ne  postoji  ljubav  ni  stara,  ni  nova,

Jer  ljubav  je  jedna 

 data  svakoj  ženi.

        VJERUJEM

Sada ću  te  voljeti

S  laganom  mirnoćom,

Na  tvoje  probleme  klimaću  glavom

 i  pokazaću  razumijevanje.

Neću  se  iznenaditi

 kad  pitaš  za  savjet

 I  kada  riješišda  veče

 provedeš  sa  mnom.

Ne  plašim  se 

 da   će  ljepša,  mladja

 ući  ti  u   snove

 pa  onda  u  život,

Vjerujem  u  tvoju

zrelost  i  razum,

Ali  ponajviše

 u  kostima  reum.

  OSTAVLJENA

Ostaviš  li  me  jednom,

Večeri  neke,

Umornu  i  samu

 na  raskrsnici  gdje  vjetrovi

 šibaju  i  zvižde

 neću  plakati

 jer  čemu   suze.

Otići  ću  bilo  kojim   putem

 bez  biranja

 mjesec  je  putokaz

 mojim  snovima.

Otići ću  negdje  daleko,

Negdje  gdje  lipe  cvetaju  duže,

 gdje  noć  ima  svjetliju  boju,

I  gdje  mogu  da  plačem

 zajedno  sa  kišom.

Ostaviš  li  me  jednom,

 večeri  neke,

Umornu  i  samu

 na  raskrsnici  bez  putokaza,

zažmuriću  i  nasumice

krenuti  bilo  gdje,

neće  mi  biti  sumornije

nijedno  nebo

od  ovog  tvog.

        IZDISAJ

Večeras  mirišu  šapati

 sve  nježne  riječi,  svi  znaci

 proliveni  u  julskim  rimama

 na  konačištu  mladosti.

Večeras  če  mjesec  prepući

 od  strasti  i  siline  zova

 izgubiće  zlatnu  boju  I  moć

 na  konačištu  mladosti.

Večeras  ću  te  voljeti

 kao  prvi  put

 i  kao  poslednji,

 a  onda  sve  gubi  smisao

Na  konačištu  moje  mladosti.

  HORIZONTI

Moji  su  horizonti

 nekako  uvijek

 neobično  plavi,

Violet  plavi,

I  što  im  se

 više  primičem

 oni  su  sve  dalji.

Uzalud  pokušavam

 sa  sitnim  prevarama

 da  dohvatim  plavoću

 moga  horizontal.

A  onda  kao  da  si  ti

 ostavio  svoj  lik

 u  moj  horizont  plavi

 da  ti  se  vječno  primičem

 a  ti  si  sve  dalji.

Objavljena  u  časupisu  SVITAK

ЧЕКАЊЕ

Бијели  децембар

Прекрио  трагове

Твојих  миловања.

Чекајући  на  твој  повратак

На  прозору  ми  поглед

Стрепи  и  чезне.

У  хладној  соби

Корацима  мјерим  вријеме

Замотана  надом.