Gordana Perić

Rođena sam u Kumanovu, u Makedoniji. Dete vojnog lica, proputovala sam dobar deo bivše Juge, živela tamo i ovde... Život mi je poklonio divnog muža,prelepu ćerkicu,prijatelje... Trudim se da proživim svaki dan, nikad mi nije dosadno, pijem srednju kafu bez mleka i spremam najbolje palačinke na svetu (ako je verovati mom mužu). Smatram se prilično srećnom... Da, imam 25 godina, završila sam  Valjevsku gimnaziju, studirala psihologiju, pesnik sam početnik. Živim i radim u Nišu.

Varka

Kameno srce dala sam ti
Odeveno u somot.

Ljubiš me.Usne sam ledne
Prelila vatrom vulkana.

Osmeh u mojim očima.
Ne vidiš očaj u njima.

Spušta se telo moje
U vrelu tvoju postelju.

Duša je davno daleko.


U noći venčanja

Prekrasni vez
Od rosnih bisera stvaram.
Kišne se kapi nameću,
Priroda-pomoćna vezilja.
Svilene niti izatkala sam
Čupajuci svoje srce.
Neka.
Taj će jedinstveni vez
Dodat nevestinjskoj spremi
Doneti njima blagoslov.


Tebi

Kada Božanstvo u tebi procveta
pa me pogledaš,
osmehom leta,
ja mala,nebitna
pred tebe stanem
i tvojom ljubavlju
Boginja postanem.
I svet nestane,
kakav ga znamo,
postojimo mi i ljubav samo.

Proleće

I opet proleće u mojoj kosi
rađa se i,kao od gline,želju vaja,
želju za nežnošću,dodirom,strašću
za bludnom slašću tvoga zagrljaja.

K'o mirisi tela što se obnoć bude,
vreline tvog daha šecu mojim telom,
vatre u meni podižu se bludne
i uzdah se krije u pogledu vrelom.

I vrhunac slasti uz mirise trava
prilazi mi naglo,k'o aprilske kiše,
po poljani rosnoj moja kosa plava
a poljsko mi cveće miriše,miriše.


Početak pesnika

Oduzeše mi govor
-zapevah bez reči.
Pa mi jezik presekoše
prekim pogledom.
Sažalih se na njih puna boli
Ali-nisam htela da plačem.
Tuga,kao talas nenadani,naiđe
I preteše da me poplavi.

A onda,odnekud,ne znam otkud,
Belina jednog papira.
I,eto,postadoh pesnik.

***

Pomalo žalim
Nisi uvek bio tu za mene
Pa ne razumeš
Mene koja sam ja bila
Dok nisi u moj život ušao.
Ti ne razumeš
Da volela sam I pre tebe.
Niti možeš da spoznaš
Koliko mi je on značio.
Razlikuju se te ljubavi,znaj,
I jedna drugu ne ugrožava.
On je onaj o kome sanjam
A uz tebe se svijam tokom noći
Kao zmija,
Dozvoljavam tvojoj ljubavi da me greje,
da me ispuni toplinom
kojom on nikada nije mogao.
Ti si deo mog života
A on je deo mojih snova.
I toliko.
Ali ti to ne razumeš
I teško mi je
Kada pokušavam da ti objasnim,
Jer za tebe je
Svaka moja misao,
Neposvećena tebi,jeres.
I zato ja ne mogu da ti kažem
Da,opet sam ga noćas sanjala
I u snu sam bila njegova.

Pesma koju nije pročitao

Dok ti spavaš,spokojan k'o dete
ja sanjam otvorenih očiju
kako sam daleko od tebe...

Ne vidim da li sam srećna...
Uostalom,zar je bitno...
Nema te da me razumeš
ni ovde gde smo
ni tamo...

Samo tama oko nas...
ja sanjam...
ti spavaš...
Sanjaš li da sam kraj tebe?


Ne pitaj

Ne želiš da znaš.
Ne želiš da izgovorim
Reči teške,
Kamenje što se
na srcu nakupilo.

Jer ako počnem,
Lavina će se pokrenuti,
Biće suza,
Biće uzdaha,
I polomljenih nada
I neispunjenih snova.

Ovako je bolje.
Možda čak i uspem
Pomalo da te volim.
Jer ako pitaš
Ja ću ti reći,
Okrenuti leđa i poći
Negde gde te nema
Da ne vidiš kako krvarim.