Miodrag Jakšić - Srbija
Miodrag Jakšić, rođen je 1969. godine. Objavio je do sada šest knjiga za najmlađe, zastupljen je u mnogim antologijama i dobitnik je značajnih nagrada za svoje književno delo, a najveći uspeh imale su zbirke pesama iz zmajevske trilogije koju čine „Mali zmaj i njegovi snovi“, „Kako raste Mali zmaj“ i „Tajne zaljubljenog Malog zmaja“. Objavio muzički CD „Da se zemlja okreće nikada prestati neće" (album sa 12 pesama u interpretaciji Bore Đorđević, Goce Tržan, Aleksandre Slađane Milošević i dr.), Član je UKS.
Državni sekretar Ministarstva za dijasporu.
PROSTRANA PIJACA
U nama prostrana pijaca,
na njoj požuda
u radosti pazari.
Tiskanje godi,
dukati zveče,
biramo zrele,
kilograme i litre.
Lepe nam se za đonove,
sokovi kaldrme orošene...
I s kraja na kraj,
od tezge do odluke,
bez reči o siromaštvu,
ne uzimamo kusur.
Market taj,
tako nam mnogo nudi
i vredi,
vidiš,
kao nekakav hram.
U nama prostrana pijaca,
tvoj i moj,
početak i kraj.
JEDNA OD DRUGE
Najbolje je da upoznam,
međusobno,
sve svoje žene,
pa da se uzajamno druže
i tračaraju me.
Da u onim lepim baštama kafića
na Obilićevom vencu,
zajedno,
piju kafu,
analiziraju
moju natalnu kartu
i progovaraju
o njihovim uticajima,
na mene.
Da se naslađuju mnome,
ne budu više ljubomorne,
jedna na drugu,
i da konačno,
jedna od druge,
iskreno,
saznaju istinu,
da ništa nisam imao
ni sa jednom od njih.
PRIČAM PRIJATELjIMA
Pričam prijateljima
da sam sinoć upoznao
Anabelu Basalo.
Sedeli smo u kafani,
pili mineralnu vodu,
i popunjavali tiket
sportske kladionice,
dvoumeći se da li da
za dve utakmice,
švedske druge lige,
odigramo fikseve
ili
ukupan broj golova.
Pričam prijateljima,
a oni mi odgovaraju:
Bio si sa Anabelom Basalom
i pričao o fudbalu?!
Kretenu!
O NJIMA SU SVE PESME
Boli me glava od pohvala nebu,
Ljubavi, vinu i hlebu.
O njima su sve pesme.
Srk za ručkom, uzvik za kučkom,
I bojazan da će da ode...
To me brine.
A ne pesme o zavičaju i slobodi.
Vazduhu, svetlosti i vodi.
I kada će sunce da sine...
O suncu pogrda ne sme...
O njemu su sve pesme.
Kada se njiše njen kuk...
Ja čujem zvuk.
Samo me uz taj dah,
obuzme strah.
Ako bi pustio glas,
ostali bi bez nas.
O bože kakav ima stas...
Život je to, ukleto, prokleto...
Hoću pesmu o skotu,
a ne o životu.
O njemu su sve pesme.
NE BIH NIKADA POKUŠAO DA TE POLjUBIM
Ne bih nikada pokušao da te poljubim
i ako bi uživala i želela to.
Ta usta, te nervoze koje titraju na njima
i zlovolja koja ne zna gde će, đavolja su inspiracija.
Ne bih nikada pokušao da te poljubim
i ako je želja veća za tim od navijanja za Zvezdu.
Taj krik, taj uzdah, taj fol
i karmin mondenski, nepipnut, mame do kraja.
Ne bih nikada pokušao da te poljubim
i ako je to prirodno nakon svega.
Uspešni saradnici, čvrsti, stabilni, situirani,
porodični, neporočni, dosledni i čestiti.
Ne bih nikada pokušao da te poljubim
jer nakon toga ne bi bilo iskrenosti, više.
Za sekundama uživanja,
Patile bi decenije života.
NA ČAKOVSKOM TROTOARU
Ako bih hteo, već,
da se suočim, sa sobom samim,
bilo bi, to,
ispred Dositejeve kuće,
u Čakovu.
Skitarko, nije mi teško,
da svako veče prošetam tamo
i čamim na kaldrmi,
ćuteći,
kao svoj.
Baš tu, u tuđoj zemlji,
na svom terenu,
saopštio bih mu zahvalnost.
Kao licemer, što hoće da popuje,
i bednik da sitno ucenjuje,
onemeo bih na tim basamcima, rado.
O NJIMA SU SVE PESME
Boli me glava od pohvala nebu,
Ljubavi, vinu i hlebu.
O njima su sve pesme.
Srk za ručkom, uzvik za kučkom,
I bojazan da će da ode…
To me brine.
A ne pesme o zavičaju i slobodi.
Vazduhu, svetlosti i vodi.
I kada će sunce da sine…
O suncu pogrda ne sme…
O njemu su sve pesme.
Kada se njiše njen kuk…
Ja čujem zvuk.
Samo me uz taj dah,
obuzme strah.
Ako bi pustio glas,
ostali bi bez nas.
O bože kakav ima stas…
Život je to, ukleto, prokleto…
Hoću pesmu o skotu,
a ne o životu.
O njemu su sve pesme.
NJEMU POVERI SE
Tebi,
brate moj,
ni ja, ni on,
nećemo biti svod,
za delo to,
Blagoslov
ne da ni Bog.
Neću ti ja,
ni na kuli sat,
brojati
koji je dan,
koji čas,
da se vratiš
njoj u grad...
A vino je,
znam,
drugar tvoj
koji prašta sve,
veruj mi,
njemu poveri se...
Čoveče.
