Spasoje Ž. Milovanović

 Spasoje Ž. Milovanović je rođen 1971. godine u Kruševcu.

Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, Grupa za dramaturgiju, upisao je školske 1991/92. godine. Diplomirao je 1999. godine. Magistrirao na istom fakultetu, 2009, pred komisijom: mentor- prof.dr Nebojša Romčević, prof.dr Petar Marjanović, red. Prof. Mr Boško Milin, i stekao zvanje magistar nauka o dramskim umetnostima iz oblasti teatrologije. Na istom Fakultetu upisao je doktorske studije, 2010.
U javnosti se prvi put pojavljuje 1991. godine kao novinar Radija B-92. 
Prvi profesionalni umetnički angažman imao je 1994. u Kruševačkom pozorištu kao dramaturg predstave Plautovog “Hvalisavog vojnika” u režiji Dušana Petrovića. Od tada je kontinuirano produktivan u umetničkom radu, između ostalog kao: -autor komada “Poslednje stranice” igranog u Ateljeu 212 
-autor osam dečijih komada igranih u Dečijem pozorištu “Čarapa” u Kruševcu; 
-autor komada “Gde je nestao čovek, zvani Gill”, objavljenom u časopisu “Teatron”; 
-autor drame “Sofija Stavrić ili smrt, odnosno, umetnost preživljavanja - komedija iz savremenog života u dvanaest rundi, prekinuta nokautom u desetoj”, objavljene u ediciji “Savremena srpska drama” (ova drama mu je ušla u uži izbor dramskog programa radija BBC, u prevodu Vide Nenadić); 
-autor radio-drame “Golo zrno” igrane na Radio-Beogradu na dan obeležavanja 200 godina početka Prvog srpskog ustanka; 
-dramaturg predstave “Tamo - amo” Edena fon Horvata, u režiji Dušana Petrovića, u Beogradskom dramskom pozorištu; 
-scenarista za više muzičkih i zabavnih emisija na Radio-televiziji Srbije i na Televiziji “Pink”; 
-glavni i odgovorni urednik Televizije “Plus” u Kruševcu; -scenarista i reditelj autorske emisije “Umetnost preživljavanj” Regionalne radio-televizije Kruševac “Pobeda”;
-reditelj šesnaest amaterskih predstava, koje su višestruko nagrađivane; 
-reditelj predstava profesionalne pozorišne scene “Milivoje Živanović” Centra za kulturu Požarevac; 
-osnivač i reditelj Nezavisne pozorišne grupe „Teatar, zbor”; 
-reditelj “Izbora za miss i izbora kraljevstva YU estrade”, 1998; -autor, organizator i reditelj nezavisnog projekta: “Kitch cabaret”, 2003; 
-autor edukativnog programa “Stvaranje predstave” za nastavni i vaspitački kadar predškolskih ustanova i osnovnih škola sa teritorije grada Kruševca, pod pokroviteljstvom Grada Kruševca, 2002/03; 
-animator i reditelj predstave “Umetnost preživljavanja” u okviru šire akcije uključivanja štićenika Vaspitno-popravnog doma “Mladost”-Kruševac u lokalnu zajednicu, 2006/07; 
-selektor Saveza amatera Srbije za Festival dečijeg pozorišnog stvaralaštva “Majske igre” i Festival amaterskih pozorišta Srbije; -scenarista 14. i 15. Međunarodnog festivala dječije pjesme “Zlatna pahulja” - Rožaje, Republika Crna Gora; 
-scenarista i reditelj više programa u organizaciji Edukativnog centra-Kruševac, Uduženja francusko-srpskog prijateljstva “Union” i Francuskog kulturnog centra; 
-pozorišni, filmski i društveni kritičar u časopisima i nedeljnicima:
„Treći program Radio Beograda“, „Teatron“, „Vojvođanska Scena“, „Klaka“, „LUDUS“, „Putevi kulture“, „Pobeda“, „Grad“.
Kao urednik programa - stručni saradnik Kulturno-prosvetne zajednici grada Kruševca, od 1999. do 2010, organizovao je i realizovao preko 600 (šest stotina) akcija i manifestacija gradskog, okružnog i republičkog značaja. Jedan je od autora i osnivača akcija i manifestacija: “Festival školskog teatra grada Kruševca”, “Festival dramskog amaterskog stvaralaštva Rasinskog okruga”, “Saborovanje u Lazarevom gradu” i “Svetosavska nedelja”.
Od 2010. godine zaposlen je u Kruševačkom pozorištu kao dramaturg.
Na osnovu mišljenja prof.dr Petra Zeca, red. prof. Vesne Jezerkić i red. prof. Svetozara Rapajića predložen je i izabran u zvanje asistent-pripravnik za predmet Istorija drame i pozorišta na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini.
Autor je zbirki poezije „Senka ljubavi i pesme poneke“ i „Zemlja čuda“. Poezija mu je zastupljena u mnogim časopisima i zbornicima u Srbiji, kao i u Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Preveden je na engleski, holandski, švedski, makedonski i slovenački jezik.
Jedan je od osnivača i član redakcije časopisa profesionalnih pozorišta centralne Srbije „Klaka”.
Urednik je edicije „Novi vek srpske drame“ izdavačke kuće ARTE iz Beograda.
Naučni rad „O dramskom stvaralaštvu dr Vojislava M. Jovanovića – Maramboa” mu je u pripremi u izdanju Pozorišnog muzeja Vojvodine.
Kao tetarolog učestvovao je na brojnim festivalima i naučnim simpozijumima u zemlji i inostranstvu. 
Član je predsedništva Udruženja dramskih pisaca Srbije.
Član je Medjunarodne asocijacije pozorišnih kritičara i teatrologa.
Dobitnik Pesničke nagrade za 2010. godinu za zbirku pesama „Senka ljubavi i pesme poneke“.
Dobitnik nacionalnog priznanja „Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije“ u 2010

ŠTA BIH NAPISAO NA POČETKU

kafa

može

sa ili bez šećera

sa malo

ustaješ ili ne

ne

je li toplo tu

joj nije

baš mi je nešto hladno

miriše li na san

miriše

kod tebe

miriše

očešljana

ne

sad sam se probudila

prstima prošla kroz kosu

kao pokušaj

pomeri se malo

miriše na san

toplo je

da li ti prija ovo

ne pitaj

pada sneg

volim kad pada sneg

nekako je kao bajka

ti si kao bajka

i da sneg nikad ne prestane

ako se približiš mirisaću na san

to me je vazda varalo

i na neočešljanu kosu

i na tvoje prste

i na moje neću

već će me tvoj prsten ogrebati

ali baš me briga za to

reci mi

kakva si bila sinoć

obična

i nije te bilo strah od tog

proglasiće te za lažljivicu kad shvate

ko

oni za koje si obična

mogla bih da se nosim sa time

imaš li želju

nemam želju ali imam potrebu

kakvu

ne znam kakvu

ali videću

kakvu

šta je potreba

to je kad ne shvataš zašto

dodir

ne znam

nije baš

dodir ume da smiri

ume

držanje za ruku

ne znam

dlan na dlan

ne znam

pa posmatraš

pa se čudiš

kao da to nisi ti nego tvoja ruka sama za sebe

i izmešane linije života

i sve one druge linije

i puteljci

srećna si

nisam

jesam

ne znam

nemam kad

pada sneg to je

to je

crveniš

valjda

lepa si kad pocrveniš

nekako nevina

jesam li

da

bilo je ispred pozorišta

kad sam to video

valjda zato i nisi ušla

a ti više ne crveniš

crvenim

a šta da sam ušla

videla bi kako se stvara svet

kako se stvara svet

neko odluči da se stvori

tek tako

da

poželi da kaže

sakupi neke ljude

i utisne one izvan sveta u njih

i šta se onda desi

ne pašu baš svi na svakoga

negde mora da viri

zavisi kakav je otisak

a otkud znas

nisu to puzle pa vidiš

ovaj deo ovde ovaj tamo

otkud znaš

sve se na kraju složi

možda

trebalo bi da prestanem da razgovaram sa tobom

zašto

ne znam

ubacuješ me

u šta

ne znam

nikad te nisam dodirnuo

tako se zakuni kad te neko pita

kunem se

i ne ubacuj me više

rasanila sam se

i šta ćeš sad tako rasanjena

ništa

a gde je pesma

hajde piši

šta bi napisao

na početku

kafa

a posle kafe

može

besmisleno je

ovo je sasvim drugačija pesma

po čemu je drugačija

zato sto se govori o ljubavi

neka se govori

hajde ispočetka

kafa može kakva sa malo šećera

ustaješ ili ne

ne

ne ustajem

je li toplo tu

nije

hladno mi je

pusti kafu

hladno mi je

miriše na san

miriše na san

i na kosu nečešljanu

i požuri

da miris ne pobegne

neće

tu si

molim

hajde da vodimo ljubav

psssst

ćuti

još se nisam počešljala

česljaj se posle

hahahaahahhahaaaa

izvini

zbog čega izvini

zbog hahahaahahhahaaaa

definicija za komediju je sasvim po uzoru na tragediju

a kako se vodi ljubav

zarumeniš se

i šta još

i ne vidiš ikakav razlog zašto treba da prestane

samo to

zarmeniš se i ne vidiš razlog

da

onda smo mi već vodili ljubav

svakog dana

jesmo takoreći

da sam ušla

šta bi se desilo

videla bi kako se stvara svet

kako izgleda taj svet

kako izgledamo mi u njemu

rumeni

i ne vidimo razlog

tu je negde samo da se setim

nema ga

pusti sad razloge

misliš li da ćete boleti ako te ikad budem poljubio

ne znam

misliš li da će me boleti ako me ikada budeš poljubila

ne znam

neće

kada si poslednji put izgovorila

volim te

ne sećam se

želim da meni kazeš to jednom

a ti

ne sećam se

zašto bi voleo da ti to kažem

zato što bih voleo da to izgovorimo u isto vreme

pada sneg

nekako je kao bajka

nekako

ali

kažu da su bajke nešto nestvarno

izmišljeno

sve je tako sve je neka priča

reci

šta

u isto vreme da kažemo

radosna vest

donose još

radosnu vest

agon agnija aganlija i

grad novi sad

a na suprotnom kraju

niko drugi do devet jugovića

i snežana sa sedam patuljaka

zaigrala vila zaigrao dah

alajbegova slama i prazan dan

tako se

otelo

šapat

tišina

ljubav

otelo se

divlje se napelo

pa razapelo

usliši jednom ukrasi

gajtanom svilenim

ako umeš

čelo poljubi čelom se spusti

i zaspi

juče je krojeno

endlovano

na nebo stavljeno

i provetreno

juče je

eto

menjano

okretano

glasno ponavljano

u paramparčad razbijano

ćilimima veženim dočekivano

evanđelje tobom ponovo napisano

i više ništa

ako još negde drugde postoji neki svet

ti moraš na ljuljašku

ili da ti radije

ili jedna drugu

ili da za tebe

jednu sasvim novu

jednu sliku

na kojoj si crvena ili zelena

ili jednu pesmu

u koj se zna da će boleti

zna se sve to

ali se piše ipak

i uprkos svemu

trebalo bi da odustanem od nas

jer kako će sve ići dalje

i postati sve gore

čini mi se da te ne poznajem

ili ipak

možda ću biti izgubljen

ako ne govorim neprekidno

ja doduše vidim

mi smo izmenljivi

ali ja sam ja

mi smo totalno isti

reklo bi se

nas dvojica

u jednoličnom monotonom pevanju

i posle završenih pesama igram dalje

zviždim za sudbinu drame

smejanjem rasturam tragičku krivicu

jer lepota koju si ostvarila

jeste ono što potresa

ona nije drama

u njoj se ne ponavlja

nikakva radnja koja se dogodila

u njoj postoji

samo jedno sada

i sada

i sada

ja te ne mogu promeniti

promeniću onda temu

jednostavno

i više ništa

jer smešan je ovaj saraj

bez ikakve želje

zaludno gojenje

u svilenom prostoru

i deca ova

sa igračkom prestola

bezbrižno nose još glavu na ramenima

molitvena

za tebe

i ovu noć što nema gde

prosulo se nebo

prosuo se ja

a na vrhu stola

i na vrhu papira

i na vrhu planine

daleko

daleko

daleko

žuti mesec visi

kao orden

kao zvono

kao rupa bez dna

i bacam vreme

gradove

zatvor i ratove

crveni tepih odmotavam

molitvom

i ti u njoj

ni oni tamo

ni ovi ovde

ni ti ni ja

ni niko

ni mesec što se otkinuo

pa se kotrlja

po krovu

po kršu

po luki i mateji

ni pseto da lane

i ništa

a ja bih

samo još malo

da ti slušam san

da te njime dozovem

i zagrlim te nebom

jutrom kad zajutriš

da ti budem osmeh

nadanje i sjaj

ajde da se kockamo

ajde da se kockamo

ti i ja

ako izgubiš

pravim ti decu

za džaba

kakvu oćeš

u tvoju ženu dabome

i njivu ti radim

i crkvu ti na sred trga podižem

da se hvališ

ko da si ti sve to

ako izgubim

isto to

al da platim

taka ti žene

i njiva

i trg

šteta da stoje tako

i sad bih ja da ti se udvaram ali ne znam kako

ti nisi stvarna

ni masta nisi

vec jutro

budjenjem ti se dodvoravam

neizgovorenim recima

pastom za zube i najnovijim vestima

drustvo u procepu i dzingis kan

chelsea merix

i prognoza za kraj

pa setam nebo po porubima sna

dok cekam osmeh

tvoj dobar dan

iskorak iz sna

upredam noć u tvoju kosu

i kilometre gužvam u naborani stih

pa izvodim jutro na ispašu nadanja

ja

čobanin

latifundist

ti si moj greh

zbog kojeg nemam strah

iskorak iz sna

mog dlana trag

sravniću oblakodere za tri dana

uskovitlaću granice da ne znaju gde su

i spržene proroke prosuću po trnju

ja

palikuća

veliki inkvizitor

do tebe damast

šabački vašar

ringišpil slova

i svetlozorni prah

skrojeno nebo po tvome hiru izvućiću u šnit

i razdeliću kamenorescima kad uzimaju meru

na krstu začeće brodolomni sprud

ja

kradljivac

carski namesnik

u šumi vila

prosuti dar

kanjon kolorada

aja sofija i kraj