Slobodanka Ivančević

Рођена сам у Новом Саду.Основну школу и гимназију завршила сам у Новом Београду.Студирала сам на ПМФ-у и ФКК-отсек рекреација.Цео радни и професионални век провела сам у просвети.Предавала сам математику.Више од 15 година бавим се писањем поезије и сликањем.Радови су ми објављивани у зборницима и антологијама. Добитница сам треће награде на песничком конкурсу у Барајеву 2009.године.Имам објављене две књиге поезије.Живим и радим у Новом Београду.

 

За накривљеним столом

 

Кад живот бљесне

за њим душа чезне,

обрлатио ме је враг

у сећању ми његов осмех благ.

 

Тече време,

брише сећање на протекло живљење,

кроз даљину светли моје име,

обрасло у непрозирно животно растиње.

 

Развејана магла,

гуши сећања на милину протеклих дана,

као да сам дно живота дотакла,

уз стварност и мирисе свакодневних рана.

 

Затворско окно моје душе клапара,

на ветру што га живот ствара,

учаурене мисли моје

добијају неке друге боје.

 

Близина мирисних пољана,

отвара ми нове видике,

моја природа располовљена

жели да живи без мистике.

 

Не чујем крике,

бришем сузе овлажене болом,

моје лице без мимике,

док усправно седим за накривљеним столом.

                    

                                                                            Шифра:    ПРОЛАЗНОСТ

 

 

Za neko drugo vreme se molim

 

Kada se zanjišu kedrove grane

nešto teško udari me sa strane,

krvcu pusti u čudnom jeku

ostadoh verna jednom čoveku.

 

Na vetrometini života, sama,

bol u duši, velika drama,

ogromna čežnja još uvek traje

mori me, veliku bol zadaje.

 

Udarac stiže, jak kao stena

jauk stišavam,ostadoh nema,

ćutke se dadoh novom životu

osetih gorak ukus, sramotu.

 

Sve se dogodi u jednom trenu

ćutim, mirujem, volim,

nalazim lepotu u tvome imenu

za neko drugo vreme se molim.

 

                                                                Šifra:  NEOSTVARENI SNOVI

 

 

Ћутала сам о нама

 

Ћутала сам о теби,

а како и не би,

када си отишао изненада

за тобом је остала безглава нада.

 

Ћутала сам о теби,

болом тишину хранила

а како и не би,

када сам саму себе бранила.

 

Ћутала сам у себи,

у дубини душе немир се губио,

сада је много,много тешко теби

јер си у трену све изгубио.

 

Ћутала сам о нама,

јер тако може само дама,

а времена тешка су се низала,

једном давно то сам самој себи признала.

 

                                                                       Шифра:    ПРОЛАЗНОСТ

 

 

Појавила се

 

Појавила се изненада и ниоткуда,

као део правог провиђења

као рудник препун руда,

уз недопустивост поређења.

 

Симбол је победе и наде,

јединствена у свом ставу

обуздавајући тугу и јаде,

тражила је љубав једину и праву.

 

Достојанствена у сваком поразу

скромна и уздржана до своје победе,

живот не претвара у фразу

нити дозвољава да је са било ким пореде.

 

Све активности труда баш не вреде

оживљава давно заборављене страсти,

уз жељу да се унутрашњи немири среде

а део је своје и опште пропасти.

 

 

                                                                     Шифра:  БЕЗ  ЗАШТИТЕ

 

 

Скорашњи бег

 

За мирну луку у коју би упловити хтела

за оно што не бих рећи смела,

одважно тражим сва разумевања,

за године протекле

за трагична збивања,

за живот без страсти,

радости и уживања.

 

Због светлих тренутака

твоје непромишљене жудње за лепотом,

због слатких малих тајни,

због враголастих лутки

због разуздане тежње,

твог непристојног ега,

нађох се у позицији

скорашњег бега.

 

Бега из сна неоствареног

бега од истине, искривљене,

бега од потамнелог мириса,

који некад беше за мене

ко божићна миса.

 

Кристално чистом , одржавам себе,

у одблеску твоје жудње

проналазим утеху

за године без снова,

за живот без успона.

 



https://cms.novapoetika.webnode.com