Ljiljana Nanomir

       Mr Ljiljana Ninković Mrgić, rođena u selu Nanomir kod Mionice, u znaku vodolije. Osnovnu školu završila u Mionici, a srednju školu i studije u Beogradu, gde je diplomirala na Fakultetu polit.nauka i magistrirala na Katedri društveno-ecc.nauka beogradskog Pravnog fakulteta.

       Od srednje-školskih dana piše poeziju i pesništvo je dominantna forma njenog književnog stvaralaštva, bez obzira što će kasnije početi da se ogleda i u prozi (koju pokušava da objavi , a ponekad i objavljuje pod imenom Ljiljana Nanomir). Piše raznovrsnu konteplativnu liriku (ljubavnu, duhovnu, socijalno-angažovanu itd.) kao i pesme za pevanje, poeziju za decu, poetsko-dramske forme, kratke priče, romane itd. Kako  kad.   

        Najveći deo svog dosadašnjeg književnog opusa (pesničkog), objavila je pod imenom Ljiljana Ninković Mrgić, kako se najčešće i pominje u javnosti, u zbornicima povodom raznih konkursa i književnih manifestacija, a pod istim imenom je do sada objavila i 12 samostalnih pesničkih knjiga:  

    -     Uhvati se za slamku, pesnička zbirka, SKC, Bgd. 1996.

Molim učiteljice, Interpress, Bgd.1995,1996,1998,2002,2007, 2008 i 2010.god.

Pričao mi Strahinja, pesme za decu, Interpress, Bgd.1997,2000 i 2008.god.

Slušam nebo nad Srbijom, poema Sfairos, Bgd., 1998.god.

Šepurenje, pesme za decu (o životinjama),Rad, Bgd. 1998, 1999.god.

Oblačina i Vedrina, poet.dramske igre za decu, Kalekom, 1999. god.

Ravnoteža sna i jave, ljubvna poezija, Interpress,Bgd. 2000.god.

Osnovna nas škola žulja, pesme za decu Interpress, Bgd.2000,2001,2004.

Pingvini su čudo jedno, pesme a decu, Interpress, Bgd..2005.god

Molitve i Posvete, pesn.zbirka za odrasle, Armon, Bgd., 2006. god.

Pridevuše – zbirka pesama za decu, Atelje MLD. Bgd, 2010. god.

Sveti Sava otvara prozore– ( poetske dramske igre za decu) MLD.,2010. god.

Ostaviti trag – pesnička zbirka za odrasle – u pripremi

…………………..                                             

Slučaj Ilije K., roman,’Dereta’’,Bgd.,2003.god.,(Ljiljana Nanomir)

KAZALJKE

Čim sam te ispod neba prepoznala

Pred vremenom sam vrata zaključala

Ali mi ono ucrtava bore

Na sve prozore

Dok treptim žarom upaljenog svica

Pod nadstrešnicom tvojih trepavica

Nemilosrdno - iznad naših glava

Korača java

I kad te ljubim devojačkim žarom

Damarom svakim - svakim kapilarom

Tanatos seje nevidljivo seme

Protiče vreme

Kroz prste moga usijanog dlana

Prodire hladno prolaženje dana

Po tvojoj lepoj mladolikoj ruci

Kaplju trenuci

Protiče vreme - godine ne stoje

Sudbina klupče odmotava svoje

I kad me grliš jako - iz sve snage

Kazaljke rade

UPRKOS SVEMU

Na ovom svetu gde se i ne broji

Ništa što nema žig meru i cenu

Usrećuje me već to što postojiš

Uprkos svemu

Podupireš mi nebo svojom rukom

Po kojoj pada zvezdana prašina

I tumačiš mi hrabro - samouko

Belinu krina

Srećna sam što si za me sačuvao

Neokrnjenu tajnu plavetnila

I što mi nisi nijednom priznao

Da nemaš krila

ZATO ŠTO NE MOGU DA TE DODIRNEM

Mesečina punog meseca

Noćas nema nikakvog smisla

Osećam se kao pokisla

Senica na pustom polju

Kao lađa nasukana na kraj sveta

Tuga nadire u smetovima

Dva dlana - kao dva šteneta

Cvile u praznim džepovima

Zato što ne mogu da te dodirnem

PRETVARAJ SE DA POSTOJIŠ

Znam ja dobro kao i ti

Kako su ti ruke slabe

Ne možeš mi dohvatiti

Rubin zvezde iznad glave

Ne možeš me zakloniti

Ne možeš me odbraniti

Ni od bola

Ni  od mraka

Ni od strave

Ja sam tebe izmislila

Po merama mog ludila

Po merama mojih snova

I širina

I teskoba

Ja sam tebe izmislila

Izatkala iz očaja

Izvajala iz nemira

Braneći se od nemoći

Od praznine postojanja

Od beznađa

Znam ja dobro ali ćuti

Nemoj ništa da mi sporiš

Ogrni me dlanovima

Pretvaraj se da postojiš

AKO ME VOLIŠ

Ako me zaista voliš

Zašto me onda ne uvedeš u svoje snove

I zašto vrata ne zaključaš

Zašto ne ostaviš poruku svetu

Da ni za koga nisi kod kuće

Ako me voliš

Zašto od mene kradeš svoje najlepše vreme

Zašto gledaš u sat na ruci

Zašto se konačno ne okreneš

Kazaljkama mojih želja

Zašto ne ostaneš

Ako me zaista voliš

Zašto propuštaš leto za letom

Zašto previđaš mesečinu

Zašto me lepo ne povedeš

U neku dragu - zelenu šumu

Zašto zaboravljaš

Ako me voliš

Zašto pristaješ na tuđa pravila igre

Zašto me varaš danima praznim

Zašto bez mene odlaziš igde

Zašto ne ostaneš

PORED REKE

Žega i trave

Glas umorne ptice

Zgužvan u lišću stare topole

Pored reke

Ovde sam

Zbog slutnje da ćeš doći

Ovde sam

Zbog tebe u meni

Ptica je izgleda prepoznala tugu

Vršlja po travi oko mojih nogu

I možda

Utehu šapće

Meni se samo plače

Strašno

Ne umem da pričam sa pticama

Kad tebe nema

PET DANA ČEKANJA

Čekala sam te prvog dana

I dočekala vetar na dlanu

Bezbrižno hladnu jutarnju rosu

Vrelinu podneva

Zalazak sunca

I obećavajuću mesečinu

Čekala sam te drugog dana

I dočekala zamor materije

U prezrelim laticama

Baštenskog cveća

Jednu olinjalu mesečevu menu

I oblačnu ponoć navučenu

Na prozor moje sobe

Čekala sam te trećeg dana

I dočekala grmljavinu

Dugotrajnu nepogodu s pljuskovima

Zahlađenje iluzija o avgustu

Ledena stopala pod pokrivačem

U krevetu

Grozničavu nesanicu

Pomešanu s jednim ličnim

Uplašenim ogorčenjem

Koje tuga namotava

Na kaleme neverice

Čekala sam te petog dana

I dočekala sopstvenu misao

Da si ti sasvim nepouzdan

I da meni sigurno fali

Neka važna daska u glavi

Jer - još se nadam

PENELOPA

Dodeljuješ mi rolu Penelope

Da u godine trenutke upredam

Na pitajući odakle ni dokle

Da te pogledam

Da param noću što izatkam danju

Da svakog novog prosca nasamarim

Da čuvarkuća budem u tvom stanu

I da ne starim

Usidri lađu - ne krstari dalje

Jer dok širokim pučinama bludiš

Neću da igram ulogu te tkalje

Za kojom žudiš

Penelopu su tačno prema meri

Nepromenljive muške sebičnosti

Smislili razni drski Odiseji

Kakav si i ti

MAMURLUK POVRŠNOSTI

Sveća je gorela

I dogorela

Ja sam te volela

I prebolela

A možda ništa nije ni bilo

Možda smo hteli i pokušali

Nešto o čemu nismo imali

Ni zrno znanja

Opasno je izneti snove

Na hladnokrvnu svetlost dana

Grlili smo se politurom kože

Kao poklopcima zaključane škrinje

I nikad nismo prodrli dublje

Od površine

ROBINJA LEPOTE

Bežim od dana koji me guši

Na mesečinu

U krilo trave

Bežim od straha u mojoj duši

Od ružnih snova

I od jave

Niko me ne zna

Svi mi se čude

Korak po korak

Ja sam sve plavlja

Plaši me nemoć što guta ljude

I što im očaj u oči stavlja

Šta ću sa sobom ovako meka

Ovako sama

Kao kometa

Ptica u meni uzalud čeka

Na ružičasto rađanje sveta

Korak po korak

Ne stižem nigde

Okružuju me prastare laži

Ja sam robinja Strašne Lepote

Koja se samo uzalud traži

ODA  MASLAČKU

Maslačku moj lepi

Ludi maslačku

Jedini koji ne priznaješ noćas

Golomrazicu novembarsku

Ti što vatrenim namiguješ okom

Na beznačajnom seoskom proplanku

Pokraj puta ’sto prvog reda’

Za koga se ozbiljno sumnja

Da ikuda vodi

Lud si koliko je Nebo visoko

I naivan si kao stara – dobra

Zemlja što nas je porodila

Zato što ne zna za pobačaje

Kontracepciju i te stvari

Ludoglava vatro mala

U daljinu zagledana

Uzalud se samo nadaš

I uzalud Nebo moliš

Sto puta ćeš umirati

Al suncokret ipak nećeš

Nikad biti

CRNINA

U svakom ormanu

Na Balkanu

Balkanske žene

Slažu crninu

Nikad se ne zna kad će muškarci

Balkanci

Rešiti da izginu

Navikle da trpe sve što ih snađe

Muke života – slepilo Neba

Slažu crninu – da im se nađe

Boga moleći – da im ne treba