
Nina Obradović - Srbija
Е сад, шта бих рекла о себи.... зовем се Јасмина – званично и у документима, али више волем надимак Нина, а презивам Обрадовић. Рођена сам у Новом Саду где и живим и радим као м/учитељица. Поезију волем да читам, а од скора је и пишем или бар покушавам. Ето толико од „мале, плаве, дебеле па румене“ Сосе.
СТАРА ХАЉИНA
Обукла сам је поново
јесте да је исцепана
и сва у ритама
али још увек ми лепо стоји
Обукла сам је поново
не бих ли осетила
да сам још увек некоме
лепа и потребна
Мољци туге су је нагризали
жутило чежње се појавило
остале су само тракице жеља
да сакрију ову голотињу
моје потребе за тобом
Стидим је се и срам ме је
све се види испод ње
али обукла сам је
јер она је ја
љубави моје хаљина
ОСУЂЕН НА ЉУБАВ
Повез преко очију
као богиња правде
ћу завезати и
Јустиција од двеју мене
постати која у
праведност и закон поретка
још увек слепо верује
Теби ћу да судим и
сваки узалудни покушај
лажне љубави ћеш да платиш
сваку лаж ћу да ти вагом мерим
и сваку следећу мачем да сечем
па да видим како ћеш онда
искреност своју да представиш
Ти
окупатору мисли
лопове нежности
џелату среће
што даш па узмеш
харамбашо таме
у којој чежњом владаш
и у том мраку очију мојих
сијаш најнежнијом речју
ПАСТОРАЛНА
Остави фрулицу и градске овчице
Које си до сад музиком мамио
Допусти да будем твоја Сиринa
Наћи ћемо неко Locus Amoenus
У овој равници плодној
Да плодиш своје мисли
Као Вергилије ил' Петрарка
Претачеш у симфонију дела
Тристан и Изолда да позавиде
Кад заиграм као Пикова дама
Освојим те заносним покретима
Па уложиш све што имаш
У музику природе што свира
Бетовенову Пасторалу
и будеш
Страствени пастир љубави наше
С ТОБОМ МИ СЕ
Како ми се с тобом
Сада љуби
Просто бих се
Опет заљубила
Па да ми пролеће
Овог лета
Буде најлепше
Како ми се с тобом
Сада лети
Полетимо од земље
Да се не одвајамо
Па да високо
Негде пред зваздама
Пољубим те
Онако поштено
Како ми се с тобом
Сада милује
Од милине да се топим
А не истопим
Па да ми врелина
Пре лета дође
Целом мене
Завлада пожуда
УФРЉАЋУ ТЕ МЕДОМ
Ти си моја тајна,
Ником те још нисам рекла.
Тајна натопљена
Оријенталним мелемима,
Умотана у газу
И чувана на једном
Само мени познатом месту.
Кад те пожелим
Одмотам те
И....?
Жеља се распрши,
На паранпарчад!
Шта си ти?
Илузија?
Е па нећеш бити моја илузија,
Не звала се ја Нина!
Уфрљаћу те медом,
Побацати на тебе
Све своје жеље,
Па да видим како ћеш под теретом
Љубави моја,
Ићи даље.
А не!
Неће то бити ропство.
Знам да си то помислио.
Не!
То је налик слатком прожимању тобом.
И тако,
Уфрљеног медом
Да ти се приближим,
Слатко се улепим тобом,
И мирисе и сокове твоје
За себе задржим.
А ти?
Ти ћеш,
Ето,
Бити сладак
Тако уфрљен.
ИНВАЛИД У ГЛАВИ
Шалтерске службе администрације наше је место где или ојачаш живце или их потпуно изгубиш.
Јутрос у реду за израду возачке дозволе у ГЛАВНОЈ станици наше милиције, дођох и пре радног им времена, јер речено ми прошли пут тако. Веле људи: - "Дођи раније да се упишеш на неки списак и стигнеш на ред".
Елем, одем ти ја, као што рекох и пре. Кад тамо списак већ састављен.
Када?
Ноћас!
Кажу: -"Неко је синоћ узео папир, ставио себе првог на списак, седео целу ноћ и дописивао како је ко стизао, до јутрос". А не зна се кад је и како до шалтерске службе списак доспео!
Труднице и инвалиди имају предност.
Како нисам ни једно ни друго (иако за ово друго више нисам потпуно сигурна), остадох без свог реда.
Савет сам добила: - "Дођи у по ноћи, узми папир и прави списак, седи и чекај".
Е па нека иду они у лепу њихову!
Тачно ћу прво
Да одем у клинику
За естетику
Потписати да ми
Ампутирају
Мозга половину
Надоместе на груди и усне
На основу тога
Добићу потврду
Са печатом и потписом
И пријавити се следећи пут
Као таква
Преко реда
Са дијагнозом
Инвалида у глави!