Vojislav Varagić - Srbija

Ime : Vojislav Varagić
Datum rođenja: 10. 6. 1975.
Mesto rođenja : Novi Sad
Obrazovanje : gimnazija društveno – jezičkog smera
Posao : Dijaliza
Hobi : čitanje,pisanje proze, poezije , blogiranje, pravljenje muzike na računaru, psihologija
E – mail : hudikor@gmail.com


10 PESAMA :

 HLADNOĆA

Hladnoća spolja
Hladnoća iznutra
Nestvarni dani
Preteća jutra
Smrt na dnu flaše
Opasnost u mraku
Osećaj propasti
Tup, u stomaku
Spaljena kašika
Spaljena nada
Ledeni vetar
Kroz sivilo grada
Krvavo dete
U podrumu spava
Mlade vojnike
Prekriva trava
Ništavno danas
Straćeno sutra
Varljivi spolja
Mrtvi iznutra

JA SAM LICE SMRTI

Ja sam lice smrti

Ja sam totem noći

Esencija tame

Koja neće proći

Svet je preklan fetus

Bog svrgnut sa trona

Čizmama ga gazim

Milion eona

Ja sam crv u lešu

Ja sam užas moći

Otac mrtvog Kosmosa

Što će za mnom doći

I ničega biti neće

I ničega biti neće

Što živi, što se kreće

Što živi, što se kreće

Sve što postoji – smeće

Truplo za usta tla

Iz kojeg ne niče ništa

Pod Suncem jalovog Zla

Mrzi, poslušni slugo

Život k'o prašinu pometi

Zvezde zakopaj duboko

Svemiru pokrov sapleti

Mrtva deca, mrtvi ljudi – seme sutrašnjeg dana

U kojem se umesto neba

Nad svime nadvija

Crvljiva rana

Crvljiva rana

          JA, MRTVAC

Tvorac svoga kraljevstva
Kraljevstva praznih kovčega
Kovčega minulih dana
Dana koji će doći
Doći će pred ogledalo
Ogledalo kazaće istinu
I time okončati trajanje
Monarhove moći

Nastati

Biti

Proći

U hladnoći
maglene noći

Mrtvac,monarh
Truplo,kralj
Sanduka što se nižu
Monotono u dalj
Mrtvac, monarh
Leš, suveren
Krunisan plašljivim slepilom
Sa iščeznućem veren

Ja sedim na svome tronu
Opijen sobom kao vinom
Dok dani moji tonu
Pod sopstvenom težinom


                    KAFA I CIGARETE

Istupi, za treptaj, iz preteće bujice
Prolaznih stvari što življenje čine
Ravnodušne prema umornoj duši
Koja te nosi, koja te guši
Trujući svitanje plimom gorčine
Stvori, na kratko, predah od svega
Obmanu neizvodljivog bega
Otrov zapali
U šolju ga nali
Umiren, oslabi stisak
Traženih, nađenih stega

Dim taj, nestalan, tanan
Što iščezne I više nije
Zapamti:
Takav si ti.

Taj gutljaj, kratak I gorak
Koji te požudno pije
Zapamti:
Takav si ti.

Šolja je prazna, pepeljara puna
Vreme da natrag se u bujicu kreće
Grudima, melodično, vibrira struna
Želje što nikada zaspati neće


   KOLEVKA

Ona je
Seme rađanja vere I nade
Ona je
Majka dogme, divljenja, straha
Sa sobom je nosimo idući putem
Na čijem smo kraju tek šačica praha

Ona je
Mreža senki iznad naših igara
Ona se
Obnavlja večno, besmrtna, sveta
Ona nas
Vodi kroz život I ponovo stvara
U gmizanju crva, putu muvinog leta

Ona je
Drvena
Glatka
Ravnodušna, nema
I čini se, izbavlja
Od bola I zla

Ona je
Kolevka
Koja nas ljulja
Dva metra
Duboko
Ispod ovog grešnog tla

          
KONTEJNER PUN BEBA

Izraštaj imam u glavi
Koji proizvodi misli.

Šta da radim?

Noću, ulicom praznom
Truli leš me prati.

Gde da se sklonim?

Moje oči gledaju
Svet mrtav I pust
Pokušavam da se probudim
Košmar postaje gust

Iz gepeka kola
Krvava ruka

U kanti za đubre
Pseća glava

Crvima sanja
Smrću spava

Crne čizme
Sporo
Po crevima gaze

Doktor kaže:
Izgleda
Imate metastaze …


       KULISE

Koža sna se ljušti
odbacuje sloj
nasmešenih nada
iskeženih slika
ispod njega
još su mnogi
ne zna im se broj
prekrivaju duše
velom
opsenarskog trika

Kroz vazduh struji tamjan
mesečarske mise
spavača koji pobožno
celivaju Kulise

Sve što znamo
tek je san
a večne noći
hladni dlan
zatvara nam kapke
na jastuk klone glava
tama, prazno nebo
čovečanstvo spava

Kulise noćne more
od magle sačinjene
što prodire u pore
njih
tebe
i mene
jedina su stvarnost
očiju bez vida
što u slici sveta
ne poznaju
tvrdoću
zatvorskoga zida

                                 SPIRALA

Iz naše zrele krvi
vrišteći plod niče
Kroz koji postojimo
I nakon svoje smrti
Bespomoćnog, bezobličnog
Stavljamo ga tada
U Spiralu koja
Kroz vreme se vrti

Spirala te štiti , sine.
Spirala te štiti, kćeri.

Poniranja njena oblike vam daju.

Nade I topline
Raskriljuje dveri.

Bezbedni ste potpuno u njenom zagrljaju.

Iz naših zrelih misli
Pružaju se niti
I u umu ploda
Paučinu pletu
Koja određuje
Šta sme I ne sme biti
Kroz Spiralu stvarajući
Viziju o Svetu

Spirala te uči , sine.
Spirala te uči, kćeri.

Uspinjanja njena oštre sluh I vid.

Neka um počine
U Logici I Meri.

Oko vas će zaštitnički sazidati zid.

Iz našeg zrelog ploda
Sad vrištanje se čuje
Besa
Straha
Želje
Mržnje
Noći
Groba
Smrvljen je da postane
Molekul Spirale
Gleda Smrt I Život
Nemajući oba

Spirala si sada, sine.
Spirala si sada, kćeri.

Sveden si , bez duše, na nasledni kod.

Tvoj život će da mine
I zato izaberi:

Hoćeš ili nećeš da sebi stvoriš plod?


MRTVOPOLIS

Slepo dete prosi na betonu

Misli mudrih u neznanju tonu

Hladna igla prodire kroz venu

Krst od zlata ukrašava hijenu

Izlozi što privlače I teše :

Usta zamke strpljivo se smeše.

Skupa kola pregazila mače

Ljudska muva u paučini plače


Dokle god pogled seže
Objekti naših želja
Dokle god misao stiže
Nezadovoljstvo, teskoba
Koja dah skraćuje, steže
I na niti propalih dana
Ljudske lobanje niže
A sreća, neznana, strana
Čeka, gurnuta grubo
U hladnoću neznanjem
Iskopanoga groba


  PRIONI

Prionite, tihe patnje
Prionite, želje gladne
Na otpatke
Otrov
Fatamorganu
Našem prosjačkom apetitu
Ni pomije nisu
Mrske I gadne
Iskamčen stavimo
Melem na ranu

Gledajmo ranu
Melem što širi
A nakon nam bol
Otupi I smiri
Rupa bez dna
Se prene iz sna
Ona je Ti
Ona je Ja
Ideal I težnja
Beskrajna čežnja
Koja, što tražimo
Uz smešak da


Idemo dalje, sve dalje
Kud god prijanjanje šalje
Da ponovo žudnju
Na časak smiri

Obični ljudi
Gladni vampiri